OTVORENO PISMO

Situacija u Berlinu: humanitarna pomoć, stanje u Ambasadi…


Onome koga zanima trenutno stanje dijaspore i srpskog diplomatskog predstavništva u Berlinu…
a tiče se Vas, poštovani čitaoče, jer plate ovde idu iz Vašeg džepa

* Ovaj tekst nije ni poziv ni platforma za razna politička, stranačka ili bilo kakva druga prepucavanja i polemike, već za cilj ima isključivo informisanje javnosti o dešavanjima u Berlinu.

Nakog prvog šoka izazvanog vestima o katastrofalnoj poplavi koja je zadesila našu zemlju, dve nepospavane i uplakane noći, sabrala sam se i krenula u svoju misiju.

Od subote aktivno prikupljam pomoć: kontaktirala sam sve svoje prijatelje, fondacije, mecene i ljude dobre volje i oni su se svi odazvali pozivu i svako je pomogao koliko je mogao. Samo na osnovu našeg prijateljstva i saradnje, skupila sam pomoć od divnih ljudi iz Nemačke, Bugarske, Tajvana, Tajlanda, Francuske... Niko, pa ni ja sama, nije želeo da uplaćuje novac na račune koje su Vlada RS i Crveni krst objavili jer, kako je transparentnost u Srbiji na strašnom nivou, oni jednostavno ne veruju da će njihov novac stići onima kojim je i namenjen. Ili su donosili keš i rekli mi d kupim šta je najneophodnije i pošaljem ili su donosili pomoć u robi, koju sam ja nosila u Ambasadu Srbije u Berlinu, neki su čak i u svojim zemljama organizovali prikupljanje pomoći i prosleđivali je našim diplomatskim predstavništvima. Svi ti divni ljudi su želeli da ostanu anonimni i to poštujem. I sama sam želela da budem anonimna i nisam htela ranije da izlazim u medije sa pričom o svojim humanitarnim aktivnostima, baš zato što su mediji prepuni raznih «ličnosti» koje se slikaju ili na sav glas pričaju koliko su čeka donirali. Smatrala sam i dalje smatram da nema smisla i da je bezobrazno i bezočno da neko sebi pravi medijsku promociju bilo kakve vrste na račun tuđe nesreće i u ovakvoj katastrofi, kakva naš narod nije dugo zadesila.

Ali, sada moram da se obratim jer smatram da ljudi u Srbiji zaslužuju da znaju kako Ambasade (tj. predstavništva naše države, dakle – država) (NE) rade. Bar ova ovde (mada su slična iskustva i ljudi koji su bili u kontaktu sa Abasadama u Pekingu, Vašingtonu i Moskvi, ali to NE mogu da tvrdim jer nisam tamo).

---

Prvo sam u ponedeljak pozvala telefonom da se raspitam kada da donesem pomoć i dobijem uputstva o pakovanju, sortiranju i sl. Prva stvar koju su mi rekli je da stvari NE donosim, već da uplatim novac na njihov podračun. Kada sam ljubazno to odbila i rekla da već imam stvari i da ću ih doneti – nisu mogli da me odbiju. Inače, u istom tom telefonskom razgovoru, kada sam pitala u čemu je problem kada je Air Serbia na svom twitter nalogu objavila da humanitarnu pomoć prevozi besplatno, rekli su mi da to NIJE tačno! Juče sam otišla u Ambasadu sa punim automobilom pomoći i tamo me je zatekao blagi haos: galoni vode stoje u dvorištu, u prostorije jedva može da se uđe od stvari koje su ljudi doneli, da sam pomislila da nikada ništa nije ni poslato. Neko od osoblja (ili volontera) mi je pomogao da unesem stvari i da ih, na svoju inicijativu, razvrstam po nekim kutijama i gomilama, da bar malo pomognem (dok čekam da mi izdaju potvrdu, što je potrajalo jer su svi bili ili zauzeti ili nisu mogli da ih nađu). No nema veze, u ovakvim situacijama vreme nije skupo. Zatim mi je tu potvrđeno da je to sa Air Serbiom laž i da im oni naplaćuju i da je to jako skupo, pa su tako deo pomoći mogli da pošalju 2 puta (i to, naravno iz bezbednosnih razloga, samo određenu vrstu robe). Onda sam još jednom zamoljena da ne donosim više stvari i da kažem prijateljima da je bolje da svi uplatimo novac jer oni «ne znaju ni kada ni kako ni kome će ova pomoć stići».

---

Iz Ambasade apeluju na ljude da ako su u mogućnosti da prevezu sami – to i čine, i na prevoznike da se jave i dođu da pokupe robu  jer oni avionom ne mogu sve da pošalju (valjda ni da plate). Nije mi jasno ko se igra gluvih telefona i ko tu ne govori istinu. 

Poslednji predlog (koji u ovakvom haosu možda i nije loš) je bio da sednem i od kuće, preko nekog velikog lanca prodavnica iz Srbije, online naručim šta želim i navedem adresu na koju da se isporuči. Ali, DA LI JE TO NAČIN??? Da li je TO savet i stav Ambasade, dakle – države Srbije???

Izašla sam očajana. Zbog ljudi koji u Srbiji čekaju pomoć, zbog nas koji organizujemo prikupljanje, zbog ljudi koji se odazivaju i zbog toga što naše institucije funkcionišu tako kako funkcionišu. 

Danas je objavljen apel Ambasade prevoznicima u jednim srpskim dnevnim novinama (no, mislim da je kasno i da neko mora da raščisti šta je sa Air Serbiom) i podatak Ambasade u našoj Facebook grupi da će sutra 3 tovara otići. To je divno, ALI situacija je i dalje alarmantna jer ljudi stalno prikupljaju pomoć i nose, a očigledno isporuku nema ko i nema kako da organizuje.Inače, pomenutu grupu je osnovao student, Julian, koji je za dan uspeo da ujedini oko 450 članova koji su odmah napravili takozvane «drop-off» punktove po celom Berlinu, na koje ljudi mogu svakoga dana da odnesu pomoć. Grupa fantastično funkcioniše i sve se redovno nosi u Ambasadu, ali iskustva tih ljudi, naročito njegova, koji skoro svakog dana onosi prikupljenu pomoć su jako loša, mnogo gora od mog. U celosti Vam prenosim njegovu izjavu:

---

Iskustva dijaspore pri prikupljanju pomoći


Strašno je to kada nas i naše najmilije pogode nesreće i katastrofe, da l to bile prirodne ili od čoveka prouzrokovane. U svim tim strašnim trenucima i pod najtežim okolnostima jedino što se dobro po nas dešava jeste sloga, sloga koja nas zbliži i svi postanemo kao jedan.

Posle agresije na našu zemlju 1999. je to opet potrebno postalo posle najgorih poplava koje su zadesile Srbiju, a i Bosnu. Puno prijatelja mi se javilo iz Srbije i znam za veliki broj njih koji su išli po kiši da pune džakove peskom, da popravljaju nasipe, da se brinu o stradalima,… bezbroj pojedinačnih heroja koji u tim najtežim trenucima pokazuju svoju ljubav prema matici.

A sta je sa nama u dijaspori!? Verujte nije nam uopšte lako da ta silna stradanja gledamo iz daljine, na suvom i nahranjeni,… Potreba da pomognemo je velika i ljudi su složni i hoće da daju, sve što je potrebno i dokle god to bude bilo potrebno.

Ali nažalost ima i elemenata koji koče i po kojima kao da se poplave ne dešavaju u svojoj zemlji već na drugom kraju sveta. Institucije zemlje u dijaspori kao da pripadaju drugim zemljama. Primer koji ću ovde navesti se ne dešava svuda i svaka čast nasim ljudima iz drugih krajeva Nemacke i drugih država Evrope, koji su se preko noći organizovali i slali tone i tone humanitarne pomoći ka Srbiji.

U glavnom Gradu Nemačke, Berlinu, situacija je zato više podsećala na opšte rasulo... Organizovane dijaspore nema - ne postoji, i naši predstavnici ovde, za razliku od gradjana, kao da ne osećaju potrebu za time. Sve to možda i ne bi došlo na videlo, da grupa nas mladih nije htela da se poveže i da pomogne. U momentima gde su preko drustvenih mreža i medija stizale do nas slike katastrofalne poplave i ljudi koji se bore za goli život, tražili smo nekog nadležnog u Berlinu, ko bi nam dao uputstva, savete, šta, kako i gde možemo da se angažujemo. Ali toga nije bilo. Na kraju nam ništa drugo nije preostalo nego da preko noći osnujemo našu grupu na fejsbuku i da preuredimo naše stanove u centre za skupljanje humanitarne pomoći i tražimo medju našim prijateljima ljude dobre volje. Preko noći su te grupe dobile toliki priliv članova i mi time priliv pomoći u svim oblicima, jer je bilo jos vise Srba, Bosanaca, Nemaca,... kojima je zelja da pomognu gorela u grudima. Samo od naših zastupnika iz Ambasade - ništa.

Vesti su se menjale iz dana u dan i tek posle par dana uspela je da se napravi veza sa Ambasadom, koja je zbog malog broja ljudstva i nepostojećeg plana za ovakve situacije bila vidno preopterećena poslom i prikupljanjem pomoći za svoju zemlju. Zahvaljujući pojedincima i njihovom angažovanju Ambasada je postala centralno mesto i skladište robe.

Berlin hoće da da i skupio je pomoć najugroženijima, preko 5 tona stvari i svakog časa sve više i više pristiže, i ako nije bilo zvaničnog plana za prikupljanje. Posle svih ovih dana sam mislio da ne može ništa više da me šokira ili izbaci iz takta, neprespavane noći, na stotine poruka slatih firmama, pojedincima, udruženjima, osećaj bespomoci i tuge. Nažalost varao sam se. Jer naša roba koja je prikupljena najmanjim delom ide iz Ambasade, leti Airserbia i po neki paket ode Srbijatoursom, ali najveći deo se gomila na licu mesta i ne stiže na vreme do ljudi kojima je preko potreban. A mi koji donosimo i hoćemo da pomognemo, budemo na kraju izvredjani i  poslati kućama punih gepeka stvari od nekih partijskih ličnosti i marioneta koje su zauzele položaje na licu mesta pa mi se čini kao da mi tražimo od njih pomoć a ne da dajemo svom narodu. Nekvalifikovani i neobrazovani za taj vid posla su uspeli da naprave zastoj robe u Berlinu i na kraju nas obaveštavaju da ne sakupljamo više, jer nije više potrebno... Ako nije potrebno, dobro, ali čisto sumnjam. Mozda našim ekspertima ovde na licu mesta nije jasno da i kada ode voda ne može da se nastavi normalnim tokovima života, kao da ništa nije bilo. Trebaće narednih nedelja, meseci ako ne i duže finansijska i materijalna pomoć. 

Tako da se ja nadam da će neko nadležan da pročita ovo i da pomogne da se dovede Ambasada Srbije u Berlinu malo u red a i da naš narod zna da ovde ima ogroman broj ljudi koji iskreno voli svoju zemlju bez da u tome vidi šansu za partiju i karijeru , da bi dalje skupljali, bolje se organizovali i efikasnije slali pomoć svakoga dana iz Berlina do Beograda pa onda do svih drugih gradova i sela po Srbiji gde je to potrebno.                  J.D.

---

Takođe, sa kolegama sa Akademije Hanns Eisler u Berlinu organizujemo humanitrni koncert koji bi trebalo da bude održan 31. maja u 18h u sali Fakulteta, ali  više ni ja ni oni nismo sigurni šta da radimo, s obzirom na to da je dopremanje pomoći koju bismo prikupili pod velikim znakom pitanja. 
Svi ljudi koji ovde učestvuju u humanitarnoj akciji to rade iz najčistijih pobuda i velikoj ljubavi prema svojoj zemlji i narodu i nijednom nije pominjana politika, niti nas zanima da se time bavimo. 
I nećemo odustati od svojih akcija. 
Ali, mislim da i ljudi u Srbiji treba da znaju sa čime smo suočeni i kako ovde stoje stvari, a bilo bi jako lepo kada bi se i država malo pozabavila i ovim pitanjem koje trenutno JESTE važno i rešila problem.

Milica Đorđević                                                                                       Berlin, 23. maj 2014.

---

* fotografije nisu jučerašnje, preuzete su sa Facebook grupe Prikupljanje pomoci ugrozenima od poplave (Spendenaktion für Flutopfer)